Успон на власт

Успон Романових почиње удајом Анастасије Романовне Захарине-Јурјеве, кћерке Романа Јурјевича Захарина, за московског великог кнеза Ивана Грозног. Након што је он проглашен за цара, Анастасија је постала прва руска царица. Захарини-Јурјеви су тако постали блиски царском двору. Ивана Грозног је наслиједио његов трећи син Фјодор који није имао потомство. Након Фјодорове смрти и гашења 700-годишње династије Рјурикович Земски сабор је 1598. за цара изабрао Бориса Годунова, Фјодоровог шурака. Он је владао до изненадне смрти 1605. када га је наслиједио син Фјодор ІІ Борисович који је убрзо погубљен заједно са мајком. За вријеме Бориса Годунова породица Романов се налазила у царевој немилости. Старјешина породице Фјодор Никитич Романов и његова жена Ксенија су присилно замонашени, син Михаил затворен у манастир, а остали Романови су прогнани у далеке области. Управо је Фјодор Романов важио као главни ривал Борису Годунову при избору за цара. Положај Романова се драматично промијенио након пада Годунова. Будући да је Фјодор Романов био сродник Фјодора Звонара, посљедњег цара из Рјуриковича, претенденти на престо током Смутног времена су га хтјели на својој страни. Цар Лажни Димитрије га је као монаха поставио за митрополита ростовског, а затим Лажни Димитрије ІІ за патријарха. Смутно вријеме је окончано позивањем на царски престо 16-годишњег Михаила Романова, сина Фјодора Романова, као најближег сродника Рјуриковича (1613). Тиме је отпочела 300-годишња владавина Романова.

Извор: www.wikipedia.com